stetunygul

Molitva za neudate i neoženjene: Reči koje treba iskreno izgovoriti!

stetunygul | 05 Јануар, 2019 00:46

Ljubav i Brak - Valter Trobis - pdf

❤️ Click here: Molitva za neudate i neoženjene: Reči koje treba iskreno izgovoriti!

Mi Vas čekamo te po-po-po- posutrajšneni priateljno objeti. Nu najglavnie je njegovo delo sbirka na- rodnih nošnjah po Krajnskoj, Istrianskoj. On nastoji kod pražkih prijatelja, da ne dodje Madjaron na to mjesto str.

Nu tašt je ponos osnovan na puku ne- kadašnju veličinu i slavno gospodstvo dMovah i pradedovah, dok sami čamimo u sirotinji i svako- jakoj bedi. Neiraa gotovo zemlje u Europi, gde se nije na početku tekućega veka pru- livala junačka njihova krv. Jarnikom u Velkovac Volkermarkt na granicu Štajersku, gde ćemo citat jedan staii nadpis , koi stoji visoko u gori na oriašnom jednom obtesanom kamenu i koi je polag mnenja g.

Brzovoz Ljubljanski proso je već jučer, a druge sgodne prilike nećeš naći ni za težke novce. H y ji- polyth iJok'nac Novomestjanin , koj se takodjcr lepo sitno pisan u iicejskoj biblioteci čuva. Sato vfaki tih, ki bo kaj pi- fal, flobodno rezlic : Zhe fem kaj mojem narodeku pomagal, fem famo s mozh n jo laftnih trudov moje glave iu prizhinkom mojih prijatljcv, mojih vrft- nikov — pomagal. Leutzendorfa svoju sbirku krainskih nar. Kako đodjemo u Hrast pred prvu krčmu od dobroga lica , skočivši s kolah unidjemo u sobu , da si naručimo obed. S druge strane opet lileptim zametnut se u raj mečtah fantazia , sto mi pri ovom neprestanom promenjivanju mestali moguće nije. Namenil je v Gradez priti , pa llie ga dosdaj nebilo. Muršeeu 167 f 21. J — va provela je poslednje svoje godine u Neraaćkoj i Talianskoj i gotovo na polak već zaboravila jezik materinski ; zato i sada slabo govori naJki. Naše sestre oko Metlike vrlo su lepe. Nosi krajnjoj po modi Na§ čovšk haljine, Ko kalifa izvodi Dvore i kasine.

Ljubav i Brak - Valter Trobis - pdf - Mi smo se u tom prestavljenju uverili, da je naša mladež veliki napredak učinila, odkako se je porodio kod nas duh narodnosti i domoljublja.

Male škole daje po- lazio svetinske, a kašnje u Lotmergn, gdje mu je ujak Mihovil Jaklin župnikom bio. Gimnaziju da učio u Mariljoru, odakle daje u Gradac došao učiti filozofiju g. Bud da je sve ono pripovie- danje istinito, ovo se potonje, po kojem je počeo učiti filozofiju g. Eno tekar mjeseca listo- pada g. Otac mu nije mogao mnogo slati i umro je za rana početkom g. Ako i nije dovoljno bilo za uzdržavanje, ipak je svoju otoe- vinu sačuvao do smrti, a upravljala mii je njom ljubljena sestra Anka udata Moliai-ii'! Tu se uče svi slavenski pak drugi živi jezici, čitaju se pjesme svih naroda, radi se izdavanju knjižica za puk pis. Ljutito mu odvraća Yraz, da je prestao pisati slovenski i da pristaje — VII — iiz Ilirstvo, a kad je g. Nju je poznavao i po- lazio već odprije. U Samoboru ga je g. Tako je zamamila Hrvat- ska mladoga Slovenca i otela njegovu zavičaju. Liopo je bio proživio prvu godinu u Hrvat- skoj ; izdavao svojo milo slovenske pjesmo, s kojih se je i poznanstva Aueisporgova domogao sr. Zato mu se nemilije oduži dojduea godina ; njega, koji je i onako slaba zdravlja bio, zateče težka bolest, koju je jedva prebolio ; već su ga, kako vise pisama svjedoči, mislili mrtva. U samoj bo- lesti nije mu nedostajalo prijateljske prigledbo, sama ga posestrima obilazi posveta glasom iz dubrave žerovinske ; čim se je pridigao, pozivlje ga druga, da se dodje oporavljati, a prijatelji brižno opominju, neka čuva zdravlje. Iste je godine izdao isvoje Djulabije, za koje sam piše, da su u Hrvatskoj postale str. Spomenuto je i to, da se tuži, kako ga je munja iz ženskog. Tomu bi se moglo nadovezati, što je na jednom listiću pred Djula- l ijami od njegove ruke zapisano: Ljubica Kanti- lieeva r. Prigovoreno mu je, da je ii Djniabijah na- sliedovao Saphirove Wilde Eosen '' , s toga se i pravda da nije sr. Jedva se je pojavilo proljeće g. Kad je prizdravio, uputi se sam kroz Kranjsku i Korušku, te od onuda u Eeziju, da izuči jezik i život tamo- šnjih Slavenah. Na povratku dodje u Korušku k. Jarniku, a od njega k prijatelju Kočevaru u I'od- četrtak, da se ondje odmori i oporavi, jerbo ga i ' s desna i s lieva bode i pecka, te valja jagmiti vrieme, ne bi li što uradio. Tu uredi rukopis Glasa iz Dubrave Žerovinsko, koji je sobom ponio bio ; gotova odnese u Zagreb i preda u tisak. Sastane se sa Sreznjevskim, koji je polazio preko Slavonije u Srbiju, a odanle preko Pešte kući. J dalje se to prijateljstvo tvrdo drži, pače g. Kad se je g. On nastoji kod pražkih prijatelja, da ne dodje Madjaron na to mjesto str. Bilo mu protivnika, ali najgiavuiji nekdašnji prijatelj Graj, koji bivši sam poslije njega u Pragu, oborio na njega tužbu, da ga je ogovarao. Sam Palackj i Safarik moradoše mu pismeno potvrditi, da on do Gaja ništa govorio nije. Ipak mu je tajničtvom i izdavanjem Kola za- dovoljeno želji, da može biti književnikom. U to je doba politika nešto zamrla i on izdade g. Taj mir i tišinu prekine g. Kad se je sve zaneslo, uemože ni on hladan ostati. Kada je slavenski kongres treći dan raztjeran, bježi i Vraz j uprav strmoglavce kući pis. On polazi i u mali Stajer rodo- ljube buditi, tudjc se nada još jednu idilu proživiti j jiis. Doskora bude i tomu Iviaj. Već prije bnležljivu pojavi se na samu novu godinu 1849. Kad se je vratio, nastavi posao oko Kola. On sam još upućuje Macuna u izdavanje Chrestomathije. Žalibože te nije dugo o njoj radio, iz- dao je još Vll. Brlić, namješten na njegovo mjesto, s kojega je i g. Narodne novine donesu 26. Po njemu izgubila je domovina i književnost naša jednoga r — xy — izmedjii najrevniili i najvještiih poslenikah. Brlić, poslie kako bi mrtvo tielo u grob položeno, izreče govor, kojega tim radje ovdje priobćujemo, jer u njem je zajedno u kratko opisan vas njegov život. Mjesto, gdje njegovi ostanci počivaju, po- kazuje spomenik podignut mu od pi'ijatelja i što- vatelja ; ali time mu se nije odužila Hrvatska, koju on posinak nije manje ljubio od ikojega njezina ro- djenoga sina. Što je iza njega na hrvatskom jeziku ostalo, to je tiskano u ovih pet knjiga, što jih je izdala matica. Gdje suV lii jili valjda nigda ni bilo nijp. Osirn tof -a nisu pretiskani oni prnzaieni članci iz Kola, koji mogu samo strukovnjaka zani- mati, a taj će jili i ondje naći. Od pisama primljeno je sve do posljednjeg slovca i sami koncepti, pak i onakovi, kojim je za sada težko naći pravo značenje kano p. Pravo- pis je ostao isti, samo se pred r izpustio a ili o, koji se je tada pisao. Ovo u kratko o Vrazu i njegovu radu. Tko bi ga htio ol širno po njegovoj korrespondenciji sa znamenitijirai Ijudmi pisati iniade preko 900 pi- sama , morao bi napisati knjigu, koja ne bi bila manja od ove. Terstenjak misli, daje ime Fras bilo izvorno slo- vensko Žerovnik, pak da su ga u njemačkih kance- larijah preveli Fras. Den auf Ihren Weingarten erfeehsten AVein 1 Stertin hat die Selnve- ster um 80 fl. Ihr Weingarten wird gehorig bearbeitet, das Laubgeld und der Pacht fiir die Aeeker gehorig eingehoben und die Steuern gehorig bezahlt. Hernaeh ist der Mensch, weleher Iliren beym Weiugarten liegenden Acker iu Bestand hat schon 2 Jahre den Pacht imd aueh tur das Laub sehuldig. Der Preis hier vom Bauer bis zu dem Herren Weinen ist zwisehen 50 — 85 Cmz. Brate, moj vezdašnji stališ je tak vuzek, tak tesen. Ovaj jezik, mogu kazati, je takav, kakvoga si za klasički i oso- bito poetički samo misliti možemo. On je mekan, gla- , san, gibljiv 1 rječovit ; što više trebamo? On ne veli da se ima dalmatinsko narječje sa svimi lokalismi poprimiti, ali ni narodna jijesma ne dotiče, treba iz obojega miesiti nov jezik. I XIX — 14 Stankovie je bio osebujan čovjek ; 20. Ja i dan danas ', čujem gdje medju prostim pukom Eelkovićevu bajku od krivog turna i kudljive djetce ko i ukore satirske od rieči do rieči na pamet znadu, al od gramatike baš ni rieči. Kačieev razgovor ugodni više je za narodnost i jezik učinio nego li da je hiljadu slovnica pisao. Ja sam za volju Vukovim pjesmam ko mali djetčko sa svim srcem čitao dan aa dan, srbski štiti učio i naučio, a za volju gramaticima nebi još ni da- nas. Nada se da se neće za kazalište sabrani novci trošiti na Popovića. Joliann ging micb bei der letz- ten Audienz insbesoudere darum an und ich nannte ihm bereits lliren Namen als desjenigen, der selbe in ihren Urtexten sammelt. Sad već u prostom polju ilirskom rode i naravno ko svaka voćka s godinama to bolji plod daju. Dale moraŠ svuda gdje je moguće upotre- bljavati imena srbsko i hrvatsko. Vi ste prcve«- dobro mojih pjesnih sudili i da mi niste prijateljem morao bi reći, da se samo. Ja dobro spoznajem što sam i gdje sam na književnom našem polju i tko zna hoću li ikad tamo stignuti, gdje bi može biti sad već bio da su ok dnosti odiiranjenja moga drugačije bile. Po tih ; razlozih morao bi pero baciti, prekrstiti ruke i plakati, ; Ali opet pamet mi veli: s placom nećeš ni sebi ni I drugima pomoći, čini što možeš, krpaj, ako ne znaš siti. I tako, moj prijatelju, ja krpam i moja utjeha u tom stoji, da i krpana haljina može biti poštena. Svakojako ali prije nego ih tiskati dadem, moliti ću Vas. Jamčio je sa drugim oficirom za druga, koji jih je krivom mjenicom prevario, sad mu je platiti ili samu kruh izgubiti. Molio je Gaja i on mu obrukao ali se iznevjerio. Zclio bi samo da predmeti budu ne toliko osobni, već od obSte narodjie vriednosti i da nikakva u Va. Od toga moramo se mi Slavjani osobito čuvati, da budući mi došli od najzadniili tudje stope ne sliedimo, da nam stari narodi s njihovom sjenom svjetlost novog izobraženja ne kriju. Mi smo što se knjižestva tiče, najmladji narod Europe, nije nam ni pristojno ni moguće imati glas i hod predstupnikah naših. Ono tanano skladanje posljednjih slovkah je kao zveka malog zvončića. Drago mi je čuti, da ste i Vi gospodine mnoge pjesme naroda jugoslavenskih sakupili. Što ćete vi suviše od trošaka po- tegnuti od onih prodbrojitelja, koje jo g. Molim Vas da ovu knjigu g. I 24 K'očoviir Vrazu G. Dopis prijateljski iz Krajnske 39 4. Dopis prijateljski iz Mletačkoga 42 5. Dopis iz Krapine 49 6. Beli Kranjci 'd 7. Put u gornje strane 58 8. Narodne posmo u Slavonii 81 10. Narodne pesmc iirvatali 89 11. Horatius Flaecus 94 2. Sud slogu 96 12. Naš pravopis i Zora Dalmatinska 108 14. Nezna se komu 142 10. Vukotinoviću koncept 144 12. Koncept; nezna se komu 145 — XXIX strana 13. Koncept ; nezna se komu 148 14. Muršeeu 167 f 21. Malavašiću 188 j 27. Babukiću 195 ; 30. Babukiću 197 : 31. Babukiću 198 j 32. Prešernu 198 , 33. Koncept; nezna se komu 203 } 34. Celakovskomu koncept 204 35. Posestrimi Dragoili 213 ; 38. Posestrimi Dragoili 219 39. Posestrimi Dragoili 225 40. Posestrimi Dragoili 231 41. Posestrimi Dragoili 238 42. Posestrimi Dragoili 243 43. Mi '252 ; 45. Posestrimi DragoIJi 201 48. Posostrimi Dragoili 2G8 i 49. Erbenu V 270 ; 50. Posestrimi Dragoili 275 52. Posestrimi Dragoili 278 53. Koncept; nezna se komu 281 54. Posestrimi Dragoili 283 55. Koncept; nezna so komu VukuV 295 59. Muršecu 296 ; 60. Kukuljeviću 301 j 62. Posestrimi Dragoili 317 67. Koncept Sreznjevskomu 327 71. Hercegovoj V 404 94. Odlomak koncepta ; nezna so komu 407 95. Koncept; nezna se komu 415 98. Dopis kaptolu 421 100. Koncept; nezna se komu 423 101. Nezna se komu 424 102. Ki'iim Kuli lioi Taij nml Nac it. A ol dan me jedu Staresiijske mulu? Kdj te djavo opet. Šta te 'e briga? Sto ti kaži'š sve 'c istina, Al znaj, ja 'u spravit eto: Kuiiit eu luu Miii ' vina Te će mučat kano pseto. Stignu u gnnl ncUc cigle 'l'ri četiri košiit- iaie — 10 — A na§ odbor — drugaČ ovca Otme roVju, da zapreti Rad prodaje dva trgovca. A eto, šta se ne i ripeti! Slava mu do vok. Muhar je ućen čovek! To je jasno Svako ima svoje vlastno : Ne može pas buhar Biti bez buha, Pa kako da Muhar Bude bez muha? Naš je narod tcžkoiii mukom — mnogi mućio aga: Zlim haračem i kulukom — stari Mahmund aga ; Krivim sudom i krvninom — lukav Salih-aga ; Prekom snn-ćii sablje i kolca — budi Mustap-aga ; Nu najgore mučio ga — gori od sviju aga Strašnom pretnjom žarkog pakla Fedehrik Bar-aga. S aS 13 A n jezicih da si Mczzofanti Priznaje isH profesor Pedanti ; Pa i o-degod je kakvo družtvo zl orii Tu ti zl oriš a ono bas izvorno. Pisao mi je, da će se °g opet vratiti u Ljubljanu. Sto mi preteče vremena , to ću obilaziti različite kraje krajnske, najpače Gforensko i Nutranjsko. Krajnska je u ogledu filologie nesamo ilirske nego i slavjanske u obće, veoma važna pokrajina. Sto o tom gramatici od Boho- r i č a do M e t e 1 j k a uzimajuć pišu, sve je, gledeć na gramatiku naroda, žalostno i ubogo. Gramatici su po jednoj prilici narečje krajnsko u onakov ka- lup, hoćeš nećeš, sicučili, u kakov pravincial-hor- vatski svoje domaće , koje ovdešnji T r u b e r na- zivlje B e z j a č k 0. Govor je pučki Horvatske i Krajnske za one Quintiliaup, koji se samo po sobah oko knjižnoga praha muče, nova zemljn ili bolje rekuć, terra incognita. Sbiranje narodnih pčsamah nije mi do sada baš najbolje za rukom pošlo : jedno što se nisam ovo I kratko vreme, odkad sam ovde, mogo sasvinK? Ostali zlatni komad jadna je poždrla bolest. Nu što sam sabrao, suho je zlato, uprav polag pučkih ustah. Sto sam u jirvn knjigu pesamah iz Kranjske uložio , nisu baš sve točno polag prostog govora, imade i gde- kojih od bezazlenih učenacah prišivenih krpah. Neznam kakovim su se pravom mogli primiti nekolici ko- madi , kojim se prvim pogledom na čelu vidi , da nisu čist groš. Ka- kova imadu posla pesme pismoznanih medju umo- tvori prostoga naroda? Tim se samo bunar stu- denac muti. Nu sa svim time g. Njegova je volja dostojna po- hvale i slave. Medju ostalim priredjuje se za tisak 5. Ostala ostavljam drugi put. Dopis prijateljski iz Krajnslis reenika, kojega je složio 0. H y ji- polyth iJok'nac Novomestjanin , koj se takodjcr lepo sitno pisan u iicejskoj biblioteci čuva. Delo Hippolythovo baš nije vrstno t. Na koneu dela prikloj lj 'ii ji' krajnski provod K o m e n s k o g a.. Najstarii dopiraju iz 15. Nu s dnige strane su opet od velike cene i koristi , zašto se mogu mladi Krajnci, koji se sa slavjanštinom zabavljaju, njimi vožbati u čitanju starinskih glagoljicah. Xa korici stare jedne nemacke knjige u Zlatnom Pragu peeatane , našo sam na pergamenu pisan komad češkoga provoda svetoga pisma ako se dobro spo- minjem J b a. Iz kojega dopire veka. Na vratili tretje ili četvrte sobe visi medeni bron- ze kip en relief, predstavljajući bitku kod Siska pod banom Erdodvem i krajnskim kapetanom T u r j a ć k i m — Rodoljubivosti nadziratelja gosp. Fr e y e r a , rodjena Krajnca, imade taj slavni ustav zahvaliti, da je pod svakim komadom zverih i do- maćih orudjah pristavljen uz nemaćko i latinsko ime takodjer naziv narođnji krajnski. Frejeru takodjer u drugom prizrenju držani. Po njegovoj pomnji obogatila se je ilirska termi- nologia. On je naime pokupio po koliko je uzmogo, narodna imena svih po Krajnskoj rastećih biljah i drvah. Sastavio je takodjer velik krajo1 raz svoga zavičaja Krajnske u nemačkom i ilirskom jeziku, delo , koje ga je znojna truda stalo. Skoda da se nemože novim organičkim pravopisom, za koi je i gosp. F r e y e r sa svom dušom zauzet, na svet iz- dati, udnćbi je već za tisak priredjeno. Malo da nisam ti zaboravio spomenuti pokoj- noga M. Korvtka, kojeg mrtvo tčlo počiva od- rešeno od plemenitoga sionoga duha na groblju Ljubljanskom u zemlji slavjanskoj. Oopa iina u g. Sa svom vatrom plemenite duše obuhvativši i prigr- livši Slavjanstvo , kupio je po Krajnskoj pesme, poslovice, piirW-ja, povestice, bajoslovne i topogra- fifne crtice i druge na narodnost pretezujuće se stvari. Nu najglavnie je njegovo delo sbirka na- rodnih nošnjah po Krajnskoj, Istrianskoj. Primorju i Dalmaeii , trud, koi mu gledeć na i. Svibnja oddelio sam se u Ei nicu Keifnitz na gostoljubivi poziv ondeš- n j strani Ugarske od u a j s t a r i e d o li o do g. Smolo, koi bez spomenika na istom groblju poeiva. Nobi li svi Iliri načinili makar kakov spo- menik njemu, koi je prvi u Krajnskoj slogu iUr- sku praktični razumio , te na svoj trošak dao tri zabavno knjige s novim pravopisom tiskati. Eudeža, imajući sreću s mužem so upoznati u slavjanstini veoma vestim a s domorodcem nesamo tlieore- tičnim nego i praktičnim. Eudežje sa svimi slavjanskimi narečji dobro pobratjen, go- vori dobro ilirski književni jezik, ceni veoma na- rodno pesnićtvo , te je već na početku ovoga sto- Ičtja s pi''snikom Vodnikom po svojoj okolici kupio narodne pesme , poslovice , prirečja , koje stvari on s prave strane smatrati i ceniti umie kao malo koi. Njegovoj rodoljubivosti držan sam za nekoliko veoma lepih narodnih pesamah i crticali iz narodnoga života Kranjaca crpljenih. Eibnica je mesto veoma ugodno i prijatno, najpače prania predgorju gore Velike. Cuo sam po šumah pe- vati moja dva ljubimca: kukavicu i žuto- V 1 j k u ; nu nigde nije bilo tretjega : slavnoga slavnija! U tom prizreiijii može g. Njegov sin Dorko, veoma miin dete od tri godine, negovori joste, niti nerazumie druge reei nego svoju materinsku. Tako isto sin Drago, deoarac od osam godinah. Niti In ovdr iiiu-od iijiao viHMnoiia, da ga slusa ; jorbo jo sve u nbrtiiost zaniakiijeiio. Koi dMa lonoo , koi rešeta ili sita, Inigi grade bodnj? Tii se govoi'i dosta razgovotno za nas ostale Ilire. I stara se je tu r. I na početku tek. Svigđe, gde sam Čuo ilirštinu iz stolice božjeg nauka, to sam ju čuo čisto i jadrno. Svakako I je u tom prizrenju nastojanje goppodo duhovnikah! Blatt I sonet, gde pozivlje rodjake svoje k slozi s dolnjom 1 bratjom. Poznati jo značaj } Slavjana : sposobnost za nauko. Već iz prvoga sela vidismo, gde Kočevarke prama crkvi vrviše i jag- mise. Odeća jim je, bela nabrana košulja foit. Preko košulje obučen jo beli ili svetlomodri zobunac , kao što se nosi po Horvatskoj. K tomu jim nategni crvene nogavice i'arape , natakni crno s crvenimi remenci pod- 1 srauiotu? Zašto bi se mi time stidili , elm se ostala naSa braća ponose, — mi Slovenci, koji voć više od tisue godinab pod sionim tiidjim fizie- nim i moralnim uplivom stojimo i živemo. Tu bi baš bio naš. Naša prosta bratja taj zanat bolje razumiju, nego mi, kojih jo ukus veitajući Furlane, kamo vodi put u lieziu. Vukotinoviću , on će ti ga priobćiti. Šta vi radite moji dragi 1? Drugo : razstavljat se s dobrimi dušami, s kojimi se upoznajem putem. Ja sam ti, brate, u večnoj muci pri tom. S druge strane opet lileptim zametnut se u raj mečtah fantazia , sto mi pri ovom neprestanom promenjivanju mestali moguće nije. Sutra ćn, ako Bog dade najpače Jup}iiter Pluvius , koi me je danas već tri puta prao, uegiedeći na to, sto sam se već u šest satih zdravo izmio , — sutra ću rekoh u Bled i Bistricu , a za dva dana preko gorali opet u Korušku u Celovac, a od onuda s prečast. Ako bude što znamenitoga, to ću vam već od onud objavit. A odonie ću u Stajer , prolazeći gore medju Koruškom i Mariborom Marburg , za da još tamo prikupim nešta za moju drugu knjigu na- rodnih pesamah. Vaša verna duša — 42 — 4. Doj is prijateljski iz Mletačkoga''-. Val di Resia , gde imade četiri sela i do 3000 stanovnikah slavjanskih, kod svojih su- sedah pod imenom Rezianah ili Rusali poznatih. Došavši ii Kranjsko i Ko- ruško pripovediše mi opet ljudi o spomenutih Rusih, te mi rekoše, da otidem takodjer tamo, i da jih po- tražim u Rezianskom. Sad se porodi n meni želja i naniera , svakako se u Reziu oddeliti. Nii sastavši se slu- čajno u Žabnici Seifnitz s rezianskom jednom porodicom, i zamolivši mater , staricu Eeziankii, da mi zapoje ma koliku pesmicu u svom narerjii što ona i učini , to opet u meni uzkrsnu od te čudnovite pesni pokojna moja namera. Prvi dan biaše za me dan sdvojenja ; jerbo ja malo ne ništa ncrazumih ni od pesnih ni od njihovih medjusobnih razgovorah. Drugi dan biaše već dan nade : jerbo ja počeh malo razabirati rcči i forme. A tretji dan biaše već dan radosti i odahnutja ; jer sara se već dobavio ključa, koi vodi u tajne hodnice ovog čudnog slavjanskog narečja. Ja odmah odlu- čih još dva tri dana ovde probaviti te nnidju tim za se barem kakvu takvu gramatiku složiti. Druge eno sam takodjer kazat lepo, delat itd. Nii onaj okrugli talijanski mali hlob, koi se prodaje obično po krnjear, zovu ovde lilibac. Metelko svoj krajiiski jer 2 metje. Dapače i n mnogih so rečih čuje y , gde ga polag analogie sLavjanskoga jezika nebi smelo biti n. Samo u to 13 i- lah San Giorgio najdolujoj vesi selu kaže še- go r a , grad itd. Tako se u Rezianskom govori: do Ih, tolst, volna, byl, pisal, lastavica itd. Mnoge pu reci već sa svim izgubili. Mesto deca, kažu : maji t. Druge opet reci upotrebljavaju se n prenese- nom smislu. Čudno izgledaju iufinitivi glagoljah, koji se obično eine od budućega vremena n. Plesti, imade u rezianskom inlinitivu p 1 e s t e t , — iti — j t e t. Kada Eezian hoće komu da kaže : Yi znate dobro naški! Izraze za metafizičue , duševne i božje spo- s;nl nosti primili su Keziaui od susedali Taliauali u. Izraze za domaću potrebu odFurlanali: pirou m. Iz toga vidiš, dragi prijatelju 1 dajeEezianski jezik od mnoge važnosti za historiu i lilologiu slavjansku. Tu se i oradja pitanje : jesu li Eeziaui prvosclci ili prislaci? Da su prvoselci, njihov bi se jezik bio polag mou-a mnenja morao Mstie sačuvati. Buduć dakle, dale njihov jezik toliko kamenah od svoga filo- zoli'čkoga ustroja izgubio, to se pita: na kojem j ili je mestu ostavio i po kojem putu prosuo? A da su Eeziani s iztočnim včroizpove- danjem amo došli, za to mnogo pored staroga pre- danja , koje je još na koncu proš. Kod Eczianah se zovemisnik j ero od grčkog i'špE'. Crkveni spev još i sada mnogo na staro- versico spominje. Kažu, da iinado lamo jodna stara listina na pcrgamonu od 'i. Odo riko Butolo, rodjen Rezian, naučio jih je u narodnjcm jeziku moliti. SvMovue njihove jK'sme su tužne , napevi glase skoro nalik na za- i gorske. Nu vreme niti druge okolnosti nedadu, da jih sada posctim. Mi smo se u tom prestavljenju uverili, da je naša mladež veliki napredak učinila, odkako se je porodio kod nas duh narodnosti i domoljublja. Do - čim prie toga, ako oduzmemo nekolicinu teoretienili u školi stečenih znanjah , nisu naši mladići ništa znali što je život, i šta je svet, sada su već kadri isti život, isti svet na pozorištu dramatičnom isti- nito predstaviti. Zaisto ne mali zadatak za ljude, koji još školah, dapače nekoji iste gimnazie osta- vili nisu. Kruna našeg večera hiahu gosp. Car predstavio u prvom komadu rolu oberlajtnanta tolikom živom i istinitom vatrom, da mu punim srcem pohvalu pri- znati moramo. Hvala mu i na tome, što je svoju ponešto polag našeg sadanjeg stanja sasvim dobro i lepo promenio. I u drugom je komadu , prvomu sasvime protivno stojeće lice g. Prudovića ipak s istom veštinom i istinom predstavio. Uz njega je u prvom komadu igrao najvažnie lice g. Vise prilike iniadlaše do razvitja svoje smesne sile vis eomica u drugom komadu, gde je l'redsiavljao težki dio Hiberovića , te igrao kao isto živo srebro. Sleta, da nije pozoriste bilo pro- stranie , gde bi mogli biti njegovi skoči i poskoci bien a propos. Sledilo ga je pleskanjo i pohvalno vikanje bez konca i kraja. Ježek takodjer s druge strane odlikovao kao gostoljubiv domorodac, primivši naime na konak izvansku gospodu dobro- voljce. Odkuda ćemo uzeti rećih — prikladnih za izraziti svu našu biagodarnost milima i premilima domo- rodkama gspdć. Ivani i Ljubici rracaićevim, što su se potrudile igrati role gosp. Cifranovićke i sobarice Eužice. Osobito hvalimo po- ranjii , kojom su si narodnje oprave načinile, tako da jos na balu i po balu nitko Eužice zaboraviti mogo nije. Hvala njima — velika hvala! Krapinski se je orkestar pri toj prilici na to- liko odlicio , da bi ga gledeć na izbor komadali istomu zagrebačkomu predstaviti morali. U Zagrebu dana G. Tme ovo im proizhodi od njihove bčle nošnje, slične odelu, kojim njihova braća u Hor- vatskoj odevena hode. Narečje njihovo sudara pod- punoma sa Horvatskim, mi tom razlikom, da se je od one strane Kolečaja brega po Poljanah i Ko- stelu bolje Dalmatinsko nareklo zasadilo, toga radi se čuje od Metlike i po Vinici govoriti : raz- stanck , povratek, steza, lonec ; po Poljanah pako i Kostelu: rastanak, povratak, staza, lonac. Stasa su toli lepa i uzorita uzrasta , da po mnenjn Ljubljanskoga kneza vladike, koi stanovito svoje podložnike najbolje pozna , sve ine Kranjce lepotom i jakostju daleko nadilaze. Osim Maron- dolaeah , iJojaneanali i Poljanacah , koji su odvis vatreni , svi su ostali ćudi vele krotke. Trudoljubivost i priskrbljivost ćini se da im je prirodjena, jer, cim dečak počne svitioe nositi, već nastoji , da si šta pribavi ; jeseni odlaze mu- ževi i mladići , kojim okolnosti dopuste , po trgo- vini , neki u Ugarsku , neki u Krainu militar. Jednu plodnu godinu, sledi često više, ako ne sasvim ik- idodnih, barem slabih letah. Premožnomu i boga- tomu to neškodi ; dapače to mu puno prudi, da jos bogatiem postati može , jer on kupi obilje plodne cTodine, te ga neprodaje prie, dok vinu cena poradi slaboga leta neposkoči. Takovim se nacmom ne- staja 'i pomanjkanje neplodnih godinah obilno na- domeštuje. Siromaški kmet nasuprot mora svake godine ietinu prodati , on mora dakle i najbolje vino u času obilnosti jevtino prodati , i kada opet nastupi nedaća, mora jadan stradati. U sled toa-a pevaju se različne Ijuvene pesme u čisto ilirskom narečju, razmi nekojih sitnih pro- menah. Mimo bregii lihuliie vode. N'clik kolač, nakitjon slikaiui od svako vrsti zvorih, visi na šarenom platnu nad mladim parom tja do večeri. Na večer se sakupe sve devojke co- loga sela u nevostinu kuću, dobro se ponavečeraju, i poemu dvo po dve povati : Mrkla noć jo na zem- Ijieu pala, ili : Tri mi so grada boliju i t. Kada pako vide, da se raztanak približujo, povaju : Stante na nogo svatovi I vaša je doba odhadjat , naša je doba ostajat i t. Što svatovi čuvši stanu svi, svaki svoj losen pladanj u rukah držući. Jostvino se sa stola odnesu, drugi boo stolnjak so prostre, i na sred stola metne se hlob pšeničnoga krulia ozgo izkruzon. Za tim poemu svatovi s pladnji na stol trkati, pevajući : Alt' k darom, ait' k darom. Pesmica ova traje do svršetka darovanja, samo što se primetjn imena : Svače, ujce, striče, ujno, strino, teto i t. Svaki, koi dar donese, poljubi se s mladim parom, te ako novac daruje, zabode ga u lileb , ako pako šta drugoga prinosi, stavi na stol. Susede daruju predivo ili šta od prtnjene pra- teži, svaki želi , da mladomu paru što u dar dade. Na svršetku se sve na stolu saveze u ruho i odnese se za nevestom na novi dom pod imenom — ćula. Našto udri u plač nevesta i sve što je rodbine nje- zine, dapače mnogi drugi pribitnici od toga žalost- noga prizora ganjeni suze rone, i evo sve veselje u žalost se preobrati. I ;i to sve u Poljanah biva ovako, to je gola istina. Vila je kod njih neka gorska u belo obueena žena vitka i gorostasna struka, koja ima vlast sreću deliti. Toga radi se čuje često pripovedati, iii taj, ili onaj samo iz toga uzroka toliko ovacah ili koz;ih iniade , jerboje našo vilu spavajiiću, te. Vila probudi vsi se, opazi uči- njenu joj dobrotu, i od goleme radosti prama do- l ročineu užežena , traži ga brziini koraci, te pita iiadjeua šta od nje zahtčva? Put U gornje strane. Sadržaj: Fiit iz Zagreba u Karlovac. Put iz Karlovca u Metliku. Koj iuiadu upliv narodni običaji na pobožnost i moral? Doček u ku 'i Damjanovića. Put iz ilrasta u Novomesto. Sinoć ti nisam imao kada pisati ; glavni naš posao bio je snšiti kabanice i ostalu prtljagu, koja nam putem do poslednje niti prokisnu. Sada sedimo u gostio- nici pod suncem zur Sonne , nu koje nam ipak još nije ogranulo , jerbo konak ovaj mrko je kao noć. Sobe mrklo, ulica izpred nas mrkla, lica mrkla s desne i s leve , jednom rećjom : sve je oko nas mrklo i nepriazno. Mi bi se još jutros bili digli odavle, nu kako? Brzovoz Ljubljanski proso je već jučer, a druge sgodne prilike nećeš naći ni za težke novce. Ja namrštam lice i hoću da se srdim, nu Izmail kaže : Vsio k lućšemu! I ljutnja me ostavi barem na polak. Tim sednem k stolu , uzmem divit i hartiju , da ostalu polovinu utopim u sladkoj uspomeni na Tebe i na put, kojega sam dosad prevalio. Evo me dakle opot u razgovoru s Tobom, draga posestrimo 1 Ja ti priobćujem sve, što sam vidio znamenitieg i ćutio i što bude sudim i za te od barem ikolike cene. S tesnim žalostnim srcem ostavio sam 31. Kad sam sio na hintov , činilo mi se, da sam se već s čitavim svetom oprostio. Tek cim povuku konji hintov, koj stane štropotati po taracu, i kolebajući se leteti pram Savi. Stanem razmišljavati , da nisam žena, nego covek, muž, domorodac, koj valja da je pripravan. Samo izmedjii Izmaila i Fi'anceza po- lodi se kratak boj , kad se zametne rež o ratn iz- iiK'din Franeezali i linsah. I uii smo do Karlovca proveli Čas opet u slozi sraijuć i saleć se. Put iz- medju Zagreba i Karlovca neima ništa osobito zna- menitog. Ponajviše sama polja slabo obradjena i pravčke dubrave , koje s leva iztiču do Kupe. Tu stoji većina prostoga plemstva , gradomedje Za- grebske, Turopoljci i Cvčtkovići. S desna se dižu najjužnie predstražc. Julskih planiuah, tako nazvane Uskočke gore, od kojih je opet najjužnija Plešivica. Na najjužniem progorju Plesivice sedi kao orao kakav grad Okić, u vremo knezah Celjskih od velike državne znami'uitosti, koju i posle za vreme turskih ratah zadržase. Grospodar nm stoji neznani upravo ili u Beču ili u Budimu. Jastrebarskora i Karlovcem na- lazi se slobodna obćina Draganić zvana. Tu sam vidio izvan trgovišta. Promcla srao već pod noć stigli u Karlovac, a to smo opet namestivši so na konak, potražili ja i Izraail našu domorodnii spi- sateljicu I. Sirota je bolestna i u tom gradu tako na glasu, da nara niti jedan od doraorodacah nije znao kazati za njezin konak. J — va provela je poslednje svoje godine u Neraaćkoj i Talianskoj i gotovo na polak već zaboravila jezik materinski ; zato i sada slabo govori naJki. Nu iz neurednog tog njezinog divana prouiee duh neobičan kod ženske glave. Njezine opazke o našera književstvu i njegovora budućem pravcu, premda se vidi iz njih. Nu najviše tešilo me je iski-eno njezino jiriznanje, da je vrlo zaostala u jeziku, i živa želja i težnja, da nado- knadi opet ono, što je zaboravila. A zašto bi me to tako tješilo? Evo zato jerbo ja sudim, gde iraa glave i volje i spoznanjo saraoga sebe , tu će se nadvladat svaka zapreka i postignut svrha, za kojom se teži ; ime D. J — va bit će nekada slavno u li- stovih literature naše. Vi'ativši se na konak , na- djemo tu izbor doraorodacah Karlovačkih, koji nas pa trio more dočekaše s punimi ćašami i izgr- liše i izljubiše. Tu so je pevalo i pilo u zdravlje Bog zna koga ne , dok nas neprestignu polnoć. Sutra dan posle obeda ostavimo Karlovac udarivši putem pi-araa Metliki , prvom mestu u Kranjskoj, l'ratiaše nas gospodin Ivan M. Drum medju Kar- lovcem i Kranjskom vrlo je Ićp, najpace do Netre- tića, gladak kao po stolu. Moiur-i u Ijrlii cohu obučeni, visoki, tanka struka i zflravoir okruglog slavonskog lica. Ženo takodjer pristalo i Mslo obučono. Bola košulja , modri zolnmac mo- iliiiiii gajtani i od svotle boje izšivon , na glavi crven rubac , a na noguli postolo i crveno čaraijo, eto ti ođolo Hrajko. Bit će ti poznato, da se u Kranjskoj kroz zimu načini sila bačavali, rešetah, sitah, kolčvkah itd. S takovim tovarom smo se i mi tu sastajali. Nu Valvasor pripoveda, da je tu bio grad i samostan božjakaii. Drugi opet kažu, da je jMetulum stao nčgde u Istrii, gdč se još danas zove selo jedno Me dol a. I ženo su se branile junački žrtvujući i decu i život, da izbegnu sramotu robstva. Kad čovek dodje iz Horvatske, i-aztvori se pred njim prekrasna panorama : Od Kupe prama severu dižu se brda , na koje nasla- njaju se kao na ramena opet sve visje glavice, dok nestignu na vrh, koj deli korito Kupe sa njezinimi vreli od korita Krke, bele od crnih Kranjacah. Oso- bito divno ti imadu lice brdašca, što su najbliža do Metlike i oko nje bi reko raztrešena na način oriaških štitah, kao da su se ovde giganti otimali s Jupitrom o carstvo neba. Ilije valjda Bog odlučio stvaraj ući svet ostaviti zlanien, da će se tu oriaski sinovi Japodije hrvati proti silnoj vladi Jupitra Kapitolinskog i krvožednim njegovim orlom? Sva- kako mora , da ima uzki vez izmedju stvorbali božjih i stvorbah dogodovštine iz cinali sastav- ljenih , makar onda svi tobože mudraci toga nevi- deli ili videći tajili. Kako je Bog stvorio svet, nje- gde još danas ima selo jedno, koje so zove Metale vidi Illyr. Tko ima pravo, to neka razsudi onaj, komu je Bog dao mozga i tiz- trpljivosti za podpiuio iztraziti stvar toli duboko zakopanu i razsuditi ju. I doista neima izmcdju njih u značaju nikakve razlike. Onaj isti stas i obraz u obojice, gotovo onaj isti kroj odela i narecja. Sto iraade u belih Kranjacah nekojih rečih, koje neima s ove strane Kupe nego se s one strane Uskočkih gorah govore , to je plod državnoga razdruženja. Tako se na primjer tu govori i s p e t i opet, sdajisada,drevi isnoći, itd. Naše sestre oko Metlike vrlo su lepe. Costl, Tsehenierubl, Mottling, und soust alle dio Oerter liberali da lienim — die Krabatisehe Spraelie, Traelit, Sitten inid tlcbraiieho fiihrcii: haben sie aueh den Nalimen Croations oder Krabatons mit dem reeht-eigendliehcn Kra- baten gemeiii n. WaIvasor, Lies Herzogtliums Crain topogr. Opletak Coitfure takav dragota je ; gledati, i cenim da bi vrlo dobro odgovarao i naj- 1 lepsoj glavi izobraženih lepotieali bez uštrba lepote 'i i blagorodstva. Išli smo takodjer u selo prvo, što I stoji do dvora Jurovskog, da vidimo , kako narod j živi. Sela ovdašnja s desne strane Kupe imadu i izvana lice slavenskih vesih po Štajerskoj i Kranj- ' skoj , nu iz nutra opazuješ još lice pravo južno- slavensko. Da ni iz Jurova neodnesem prazne torbe, zaprosim od ovdašnjih devojakali i snašah, I da mi zapevaju po koju pesmu , na koj poso se i I kada tada sklonu. Ja zabilježim nekoliko pesamah '; krešu , koledi itd. Prepisivat reci od pesamah : nije mi baš mućno išlo za rukom, budući se ovde peva jedan isti red po dva tri puta uzastopce. Nu težke ti muke bilježiti glas. Ln- darieo bile su dakle po svoj prilici u predhri- stjanskn doba sveštenieo boginjo Lađe, i toj — »;g — sasvim lim ništa neobavili. Istina, ja nisam baš muzik od zanata , nu ja sudim , da bi i majstor u toj struci umotnosti imao ne. Nu žalibože žico uzhitjenja moga odapoše nešto pevačice, kazuči mi, da su sada pe.? Ta novina vrlo me razžalosti. Mnogi misle tim steći venac u službi crkve i Boga. Nipošto : Oni u suprot tomu obaraju jedine čvrste temelje crkve — temelje pobožnosti službi odgovara i današnji njiliov poso. Lađariee ualiue obilaze sela od Trojakah pa do Ivanja pe- vajiu'i pred kućaini pesme, u kojih se pripeva Lađa, a kiu-i žele svaki napredak. Ova je istina dogodovštinom vekovali potvrdjena. Istina je , običaji ti ponajviše su iz izvora pred- hrištjanskog , nu oni su ili tako bezazleni i ne- štetni, da su ili već sa svim korenjem zaraštjeni s čistim stablom hrištjanstva, i bezazleno rastu uz njega , kao jablan neplodan uz vinsku lozu , koja je do njega usadjena. Pa nije li lud onaj čovek, koj sad ide čupat i izkorenjavat običaje te? Nije li lud vinogradnik , koj poseče jablan , po kojeg hvojah razgranala se loza? Stari o1 ičaji narodni nalik su lištju stanovitih drvah , koje ostane na granah do dojdućeg proletja, dok mlado nenapupi. Odkine li se pred vremenom, nanese mraz, od kojeg drvo razpuca i posuši se. Kad jednom dodje pre- letje, sine sunoe presvete , pognati će novo mlado a staro odkinut se od naravi, i prostret na zemlju, bez štete drva, bez štete naroda. Ilirova u Metliku, {rde smo si najmili kola za Novo Mosto. Iz Motlikc ide dniiii uz brdo. Izmedju gorali , koje Tiiu- okvir toga kipa, ini '''va se zelena. Knjia krivudaju 'i amo tamo me- ilju zelenimi livadaiui i njivami tako, da se visepu- tah opet vrati gotovo na ono isto mesto odkud je došla, i čini se da i ona ćuti krasotu te doline, te lagano teče i težko ju ostavlja kao novesta kuću uiajčinu. Ima na nebu i na zemlji stvarih mnogih, o kojih naša mudrost niti nesniva, kaže Shakespeare. Na imtu pojave nam se dva lica, koja nam činiahu naveštjavati divnim svojim odelom, da dolazimo pred vrata novog sveta. Sastanemo se s dveraa Uskokinjama, koje n što na glavi nosahu. Sti- gosmo naime za čas u Hrast , solo. Selo to razteže se s kućami svojimi s obe strane puta, i znamenito je po narodu, koji ovd i stoji. Kako đodjemo u Hrast pred prvu krčmu od dobroga lica , skočivši s kolah unidjemo u sobu , da si naručimo obed. Tu nas odmah obkole gospo- dar i gospodarica, u kojih po stasu i obrazu upo- znam Uskočku krv, te mi se stanu klanjati i hvate mo za ruku, da mi ju celivaju, zašto po bradi mo- joj i stranoj odčći sudeć držahu me blagi ti ljudi za Vladiku ili barem za Arhimandrita kakvoga. Tek posle kad im nedozvolim , da mi čine toliko poštenje , i u svetoj ih nameri obustavim , uzteg- nuvši ruke, tek onda im se otvore oči , i priznadu bludnju svoju. Budući da je bilo još debeo sat do poldana , zamolimo gospodara , nebi li nam dao sinka svog Marka , da nam pokaže put u Drage. U Dragah potražimo popa, da od njega saznademo nešto životu i običajih svoga stada ; Popa nismo našli kod kuće , nego mater njegovu poštenu sta- ricu, koja nam kaza , da nije daleko od kuće , pa da će poslat po njega. Medju tim unidjemo u prvu l ližnju kuću prostog kraičnika Damjanovića , da Uskoka vidimo i kod ognjišta njegova. Dobri ti ljudi pričekaju nas radostno. Gospodarica i kći Angjelija odmah se požure, da nama što pristojnie načine mčsto, kud ćemo šesti ; a ostala drobna deca poskaču kao včverice kud koje, jedno na peć drugo na klupu oko peći. Tu smo imali priliku razvidčti dobar taj narod po telu i duši. Stas njegov i odelo istina može videt svaki čovek, kojemu je Bog dao oči; nu nama se je otvorila i duša njegova, jerbo smo imali k tomu onaj zlatan ključ, koj je- dini otvara srce i dušu Slavena, t. I kad mi sluteći kud to smera, stanemo se izgovarati, da smo naru- Mli obod u Hrastu, stane nas gospodarica molit da uzmemo za dobro čira je kuća bogata, a to toli uljudnim načinom, da moraš pristati. A sta ći-niit mi? Kuća vidimo da je siromašna, pa da ju mi jos više oglobimo? Nu kad vidiš opet za- brinuto lice gospodarice, koja se boji, da nam mo- žebiti mrzi njezin siromaški stol, a s druge strane opet najplemenitii izmedjii bogovah starosloven- skih, koj još ovde vlada, i koj nam se može osvetit, ako pogrdimo živi njegov žrtvenik I Evo opet razlogah, koji nam kazaše : Prista- nite! Ajda de, tu možeš decu za trošak kuće nadariti. Gospodarici se opet razvedri lice i stane nas s dozvoljenjem baš ho- merskim načinom izpitkivati : Od kojeg smo mesta? Od kojeg roda i kolena? Mi joj stanemo kazati, da smo iz daleka putnici , i da obilazimo beli svet, da vidimo i poznajemo države i narode, da učimo jezike i običaje njihove, i razne načine življenja ; nad kojim se homerskimj odgo- vorom opet i ona začudi. Medju tim otvori vrata Angjelia, donese vilice, nože i hleba, a za čas po- sle na taujiru nekoliko na umak kuhanih jajetah, koje na stol postavi : obed zaista siromašan nu čist i toli srdačno ponudjen , da nam bude dražji od trpeze napunjene najbogatiim i najizbraniim jelom sveta. Sad da vidiš gospo- 1 I daricii, kako se razljuti na slugu, što joj kazaše , tera goste iz pod krova itd. Nu mi da neuvredimo ; '. Sta ti vise treba k sreći, nego da poznaš sebe i narode što su oko tt'be! Dugo još stala je gospoda- r -.. Kako nas uvede u sobu, donese se obed , i mi sednenio za stol. Kod stola zametne se reć o svemu i svačemu, pa i o Slaven- stvu G. Nu mati njegova starica do blizu 80 god. Nu žalibože mi smo samo nešta izpisali iz te knjige, ja dvc pesmej Mnogo nije bilo kad, jerbo su niis čekala najmljena kola u Hrastu, a noć u gorali Uskočkih, koje smo još imali danas prevalit, da stignemo na konak u Novoniesto. Treba dakle, da se žurimo. A da ti još nešta kažem o tom narodu'u obće : o njegovom oin- talištu. Ako ti pitaš Uskoka: Sta si ti? U tom kršu i kamenju oko Žumberka živuć stoje pod upravom kraišničkom i čine 11. Polag Valvasora bilo je u njegovo vreme u 17. Nu za sada sam samo to- liko saznao, da ima na gospoštini Krupskoj nasd- bina Mariindol , gde stoje Uskoci držani metat ramena svoja pod puške slunjskoj regimenti. U sadašnji svoj zavičaj naseliše se Uskoci polag Valvasora u sredini 16. Starac taj slavi ih, da su bili u njegovo vreme junaci na glasu. Zakleti dušmani Turakah , nisu nikad praštali života neprijatelju, nikad neštedili imetka i kuće njegove. Makar bio deset putah na godinu ćesar Bečki sklopio s Turci mir ili prestanak rata, Uskoci sasvim tim nemirovahu. Znadoše oni ništanemanje kud vodi I»ut u srdce Turske, pred dvorove spahijali i pašah. Drugovi ga nisu ostavili ni mrtva u zfmlji prokletoj, nego naprtili na ramenii i odiicsli kući, i tu oplakali i sahranili. Kad se j«- ilMio pli'u : jaspra, cekini, skude, dragooeno O ielo, srebrom i zlatom okovano »uske , sablje deim;- škinje, tu bi so spominjalo i njegovo junaš- tvo , koliko bi odseko glavali , i njegova bi kuća dobila dio od plena. Eto kip četnika ondaš- njeg! Nu budući Ćetovanjem tim severno zapadne turske pokrajine budu izložene vecnom nemiru, navališe i turski kraisnici nekoliko putah na njih : iiu uasi ih Uskoci svagda opaze, pa onda udri za njima u poteru : otmu im plen i opet ih zavrnu s praznima šakama i krvavirni glavami kući , dok se najposle nopotuže Turci kroz Vezira kod cara Carigradskog , koj nered taj javi s turskimi pret- njami poklisaru bečkom, a taj opet razloživsi stvar l'ise u Beč. Tek s vremenom odlože malo po malo Uskoci svoju hajdučku narav, primerno okolnostim divjeg onog vremena , gde se je dostojinstvo ljudsko merilo samo po tom, koliko je koj odsekao giavah, koliko popalio selah, razorio gradovah itd. Uskoci su još i danas rodjeni junaci. Neiraa gotovo zemlje u Europi, gde se nije na početku tekućega veka pru- livala junačka njihova krv. Što se može najbolje viditi u Hrastu, gde su pomešani sa Kranjci. I Kranjci nisu male postave , nu kad postaviš sred njih jed- nog Uskoka , a eto ti živi kip Gulivera u sboru Liliputanacah, toliko nadvisuje stasom Uskok Do- lenca Kranjca. Kolik ga čini stas junakom , a ono kip taj uzvisuje odugo njegovo lice sa prekrasnimi crnimi brkovi i sa dva crna živa oka, kojih pogled pronica čoveka tako, te mora vži'ovati, da su same te oči već kadre potući dušmanina. Sasvim pri- merna stasu je njegovomu i odeća : Košulja na vratu i prsiuh razgaljena , hlače skrojene od bele ili sure čohe uzke tako da tesno na noge priležu, crne čarape i hlačice i opanke u Hrastu vidio sam ponajviše mestve. Hlače pripasuje kožnim pašom, i ako ide po poslu izvan službe — čemerom. Na košulju oblači ječermu od crnog ili surog sukna izšivenu crnom , modrom ili crvenom vunom sa putci. Vrh toga metjc na pletja haljinu ili kožuh. A na glavu metje crvenu kapu , koju nose i deca i devojke neudate. I žene nisu mnogo manje od mužkih glavah , istih crnih živih očiuh i odugog suhog lica, što dolazi od toga, što gotovo vas teret gospodarstva na njihovih ramenah stoji. Košulja njihova dugačka, dopirući do preko kolena , izši- vena šareno oko vrata, po nedrih na razporku i na kraju širokih rukavah , i crvenim je pašom nad kućtima pripasana, Vrh košulje nose zobun ili šubu skrojenu na način zobuna. Na to obuvaju postole Scliuhe. Na glavi stoji peča premetica. Isto tako odevaju se i devojke s tom razlikom, da pokrivaju glavu mesto peče s crvenom kaiiom i sjjletju crnu kosu u jednu kitu peršin s uplčt- ujakom od raznih igracicah od Ijusturah, staklenih koralah i biserah, koja visi niz ledja, dorim ju zone splet ju u dve kite s istovrstnim uplčtnjakom, kojejim vise spreda s obe strane po prsiuh. Tored toga ima svaka Uskokinja oko vrata djerdan od koralah i stakla na način koralah bojadisanih. Nu najvcćma omiliše mi deca. To okruglo slavensko lice, crne kose i crne velike oči pokazuju, da već i u njih kuca srce za čine junačke, ili barem za nečim takvim sluti. Marko Predanić, momak od sedam, osam godinah, koj nas pratiaše iz Hrasta u Drage, vrlo l i mi razborito odgovarao na pitanja moja ; i kad sam ga pitao, boji li se od koga, odgovori mi smolo, da je već vidio kurjaka, pa ga se nije nimalo uplašio , a kamo li , da se od drugoga šta uplaši. Uskoci govore jezik čist štokavski, na način bosanski s tom razlikom. Nu i tu reč kazaše mi, na- učio bi u kranjskoj školi. Isto tako drže se verno starih svojih običajah , pevaju ono iste pesme, što su ih doiiesli iz starog svog zavičaja, n. Isto takonedaju da se pomeša krv njihova sa krvlju srodnih suše- dah, i svi trudovi biahu u zaludo, kojimi nastojahu sveštenici njihovi , da si uzimaju za ženo bogate Kranjice, ili da koja Uskokinja pojde za imućega Kranjca. Nu niedjutim žive sa Kranjci u slozi i Itratinstvu, i, što se tiee verozakona, vrlo su sln- bodnomisleći. Ako Uskok ide poslom po Kranjskoj, stega tu zateče nedelja ili svetac, a on ide u kato- ličku crkvu , da se pomoli Bogu. Učestalom živu Uskoci kod kuće vrlo I siromašno. Cetovanje je zabranjeno , a trgovine neima. I čim bi Uskok trgovao? Pored toga ima Uskok kao? Kraišnik izmedju sviuli Kraišnikah najtežju služl U. A medjutim ostane gospodarstvo na deci i nemoćnih starinah. Tožko si jf; tko iz naših gornjih stranah i za Slavenstvo u ohće, kao i zajedno za domaću rodnu reč tolikih pribavio zashigah , kolikih naš slavni Nestor Jarnik. Nn opet taj dostojan domorodac nije dugo oklevao, jtiistati delom u kolo Ilirstva, i sve daje ova ve- lika idea od mladih jiroizasla i još malo izkusnih Ijndih Vidi Danieu g. Šteta što mu godine nedopuštaju, da se većim brojem sastavakah na- šemu čitateljstvu pojavi- Sledujući pako sastavak njegov tim je znaraenitii , čim je prvi obraz, što nam predstavlja pojedino predelno jedno narečje slavensko. Najpače za nas je južne Slovenc od ve- like važnosti, što nam donosi obraz jezika, kojim govore naša najoddaljenia severo-zapadna bratja ilirska. U njemu će naći učeni štioe tragovah, po kojUi će moći razsuditi, u kakvom je bližnjem sa- vezu stala ova strana domovine sa srednjim sever- nim zapadom Slavenstva. Kamo sreće, da naša učena go- spoda , polag ovog obraza što skorie načine i od ostalih južnoslavenskih pređelah verne raonografie, da jedanred znamo, što smo si po reci? Kako se je dosada u pojedinih krajevih pisalo , nije sasvim — 81 — verni snimak pučkoga govora, nego ponajviše od polu-učenih, ili ii tom poslu nevrstnih Ijudili sa- stavljen jezik , koj se nigde, a najmanje u onih krajevih govori, za koje su ta učena gospoda pi- sali. Kad ćemo imati monografiah svih ilir. Nu dok neuzbude toga , inati se koliko ti drago , i tčraj vetar po gori. Naumili smo o pojedinih ilirskih dčlih govo- riti tek u 2. Poznato je već većoj strani učene gospode štiocah , s kolikom su bukom i slavom obilazile izobražen svet narodne naše pesme u Vukovom iz- danju. Ista naša zapadna i soverna bratja, koja u nic't. Samo kod nas se je još sve jtidnako malo cenilo ono, nad ćim nam se je eudio čitav prosvetjen svSt. Dapače istoga najdostojniega svetjenika te nar. Nakupi se do- malo hrpa tog bogatoga dara božjega osobito iz gornje i srednje strane naše domovine, od kojega još žali Bog veća strana u rukopisu leži, čekajući Mecenata , koj će ga izvesti na bčii svet. Samo u dolnjih stranah, osobito po Slavonii, Srenui, Bosni i Horvatskoj granici , slabo se je još glede na to radilo. Koliko nas je dakle razveselio glas, da se je g. To palo vic, slavni pesnik , dobar znalac jezika narodnoga, toga posla prihvatio sabirajuć po svom zavičaju Slavonii sa prijatelji svojimi narodne pesme. Dočulo se je takodjer , da se u glavnom gradu Slavouie sastavilo družtvo, koje će svojim troškom plod truda g. T — a i njegovih po- moćnikah na svetio izdavati, što nas nadahnu nadom , da neće mnogo obećajuća namera g. Svaka se je nova ta bila i najgora knjiga hvalila, i pisalac u zvezde kovao. Da, moja slavna gospodo i juijati-lji! Ili da tu žrtvu donosimo. Drugog iz- lazka nema. Dakle bez zamere, u ime Boga I U predgovoru dela tuži se g. Dobru bi nam zaista učinio g. Posle toga govori o uzrocih zašto je dosad literatura naša zaostala. I tu navodi mnogih istinali, nu sceuimo, da to nespada u predgovor k narodnim pesmam. Izza predgovora sledi A. I ženske i mužke pesme izpremio je lepo s opazkami, koje nas vrlo obradovaše, jerbo nas oba- veštaju stvarih. I Istina mogo bi nam g. Po koliko nam je poznato ima slavonsko narečje više razrečjah I iliti razlikah u izgovaranju rečih. Nu posme Tamburašah ilirskih, premda ' kod jedne stoji iz Nuštara, kod druge iz Oriovi ,'e, ; opet kod drugih iz Brodske regimente, imadu ipak ; sve jedno isto lice, a to onakovo, kao da su se sve ; rodile iz jedne knjižcvno-ilirske glave. Lepote i ma- hne njihove, sve je sveta baština praotacah naših. Nemožemo pored toga odobravati što je g. A sad da slu- I samo, kako g. Sto se tiče posla narodnih pjesamah , tu je starac Vuk imar majstor , a mi smo tek slabi i nejaki šegrti, koji treba da sledimo njega, jerbo je on taj zanat već davno izučio , ne pako da tražimo i udaramo na druge pute, dok nismo i mi pokazali svetu do- bre rukotvorine. U obće treba da vrlo pazimo i da se čuvamo, ono drmati i obarati bez potrebe, sta su drugi prie nas težkim trudom utemeljili i uzzi- dali. S duhom jezika složne u literarni jezik uvedene reci polag našega mnjenja samo onda se opet ukinuti mogu, kad se na njihovo mesto postave reci , koje su se posle ili našle kod naroda ili jih koje narod pred- stavljajuće družtvo za bolje nalazi i proglasi. Ovo su one glavne točke, koje smo bili polag naše razsudjujuće savesti dužni napomenuti. Me- djutim želimo knjizi g. T — a, da se po čitavoj na- šoj domovini razširi i razprodaje. T — u privatnim kakvim pi- smom napomenuti. Nu — buduć da to isto treba, da znadu i sva čestita gg. Zato neka ide u ime Boga na javnost za vladanje svih kolikih kupacah naših nar. T — a kao izdatelja 2. Pri ovoj prilici uemožemo prni ustitiia svisi nasiii reclh pridat gg. I u drugom obziru ima jezik hrvatski s jezikom bugarskim naličnu sudbinu. Naime kao što je živo narečje, t. A opet bi bilo od ve- like koristi za dogodovštinu slavenštine najpače za našu južnu , da se podaje i obraz statistike hrvat- skoga narečja, i da se pokaže, kojim je putem i upli- vom sadašnje lice primilo. To bi se tim laglje iz- tražiti moglo, što je u dio pala hrvatskom narečju sreća, te ima barem koliku toliku literaturu u no- viem ukusu iz 15. Eazraatranje tih razlogah potaknu me, te ja u našem delu počimam priobćivanje uzorah na- rodne poesie baš pčsmami Hrvatah. Izmedju priob- ćenih evo ovde komadah nalazit će se valjda po koj, što će biti barem stranom znaocem nar. Cvilu to Uli cviljaše — drobn;i ptica lastovicsi, Ona cvilu evilJM. Te ju bišc pustilo — žarko sunce na zapadu. A biše ju zaskočio — sjajni misee na istoku. Ali ono nebišo — drobna ptica lastoviea, Ncg Uli oao biše bila — stara majka Ivanova. Ona uiajka klikovaše — sinka svoga i brajenka. Na nju Uli je nešetala — bila Vila planiukinja. Ter lili sido bila Vila — staroj majki besiditi Oa mi tako cviluje. Jedan komad , sakupljen od prof. Sreznjev- skoga, nalazi se u Safarikovom Narodopisu str. U ostalom priobćuje g. F i a 1 k a u K V e t i h nekoliko komadah, koje je sakupio, putujući po Hrvatskih selah severo-za- padne Ugarske. A eto je sve, šta se je dosad u tom ogledu tiskalo. Netiskanih komadah nalazi se ne- koliko kod gosp. Sreznjevskoga i Kukuljevića , a nekoliko izloma- kah kod mene. Od priobćenih primio sam od razd. Rakovca, a broj 5. Sreznjevskoga ; komade pod razd. Bratuli ća rodjenog Istrianca , koj jih sakupi u svom zavičaju u okolici Pazinskoj Pisinoj. Či- tav pako razd. Kuku- ljevića, na kojoj ljubavi i dobroti njemu kao i gori napomenutoj gospodi iskreno zahvaljujem. Značajni samoglasnik bewegiicher I Vokal jest a u. Razrecja hrvatskih ima puno, osobito po varoših i otocih : tako se n. Ča, č a k a t i , žena, ža- b a, više, tišina itd. Na otoku V e 1 j i Vcglia govori se po polju h m g n. Otvo- rim ju a eto ti moga ljubimca Horacija. Zdrav mi bio , stari moj znance i prijatelju Quinte! Da istinu kažem : ja sam zakleti neprijatelj i vrag latinštine, latinštine one , koja se je terala dosad u školah ugarsko-horvatskih t. Nu latinštinu, koja sjaje iz delah Horacievih i dru- govah dobe njegove, uvek ću ceniti i obožavati. Ja dakle i sada s igrajućim srdcem primem u ruke Ho- racija, preberem sve II. Tu nađjem opazke iz školske svoje dobe kad sam toli vatreno ljubio i čitao ode te rajske i božanstvene, i poljubim svaki podbilježen redak kao ostanak cveta ili kose od prve moje Ijubovce ; zašto baš onako cenim ja svaku onu slabom ru- kom zapisanu crticu. Pošlo dodjem na satire dve knjige i na epistole dve knjige : sve krasno. Tu nenadjem nikakve opazke , zašto ja ni satirah ni epistolah nisam onda cenio, a to poradi toga, što ih nisam razumio. I u njih ima puno žive mudrosti, nu one nisu za mladež , nego za dobu mužku, i tu čovek nemože dobro proći , sasvim ih razumiti i užiti, ako neuzme u pomoć komentar kakav. Ali šta posle epistolah sledi za mene je nebrojeno blago, zlato žeženo : sledi naime Ep i stola ad Pisones. Epistola ta ima samo 47G redakah, nu svaki taj redak vredi alem iz carske krune, i do- '. Još većma začudi se nad prostim mojim perom. Tauchnitii — stoji samo 20 kr. Nii sasvim drugčie mudruje Husein-efendija zapove- dnik Hodaidski. Taj mi se nemogaše dosta nahva- liti prekrasna razuma i ukusa Ibraliim-paše. Uzo- rom preizvrstnog pera navodi mi listove njegove, koji su kazaše toli krasno složeni , da ti ih je težka muka razumiti. I kod nas ima takovih umovah, koji u školi školasticisma odgojeni i narodu odtudjeni , samo ono hvale , što je težko, nenaravski skrojeno, za- pleteno na uvoje kao sgrada zahoda kretskog. Oso- bito težki su prevodi naši, gde čovSk mora obično uzimati u pomoć maticu original ako hoće da razumi prevod. Nu može li se šta takvog hvaliti? Pismo je namestuik nstmc- uog govora. A ja vas pitam, slavna moja gospodo : šta bi vi kazali, da sad stane tko u družtvu ljud- skom onako govoriti , kao što mnogi naši pisaoci pišu? J a, slavna moja gospodo! A odkuda to srodstvo? Ibraliiui-iiaša i Husein-efendija istina nisu Slovinei , niti smo mi Arabi po kolenu ; već su nas pisaoei naši zaveli perom svojim medju Arabe, u pustoš arabsku, i ja svaki dan uzdišem i Bogu se molim, nebili nam što skorie poslao odkud drugog proroka Aarona , koj će nas u tom obziru izvesti iz pustoši u zemlju obećanja! Du clioc dcs opiuious jaiUit la verite. Svaka stvar ima svoje vreme, u koje treba da iza- dje na vidilo, da se pokaže svetu i da se osvetli i razsvetli pred njim , da nebude više čamio glede nje u sumlji i bludnji. To vreme došlo je ja bi sam rekao upravo sada i za reć o našem načinu pisa- nja, gde su se pomolile opet nekolike glave, vičući pred svetom na njega. Treba dakle opet probesedlti pravopisu i o načinu pisanja književnog nareeja. To je dužnost svakog pisaoca ; dužnost njegova je, da obrani grad, kojeg je i on pomagao zidati. Nu za takav posao neiziskava se cigla vatra ma uda- rala i iz najplemenitieg domorodnog srdca nego i pozornost; jerbo vatra bez čuvara i za jedan dan čitav može popalit grad. Nitko pametan neće odo- briti onu golu žestinu strastili, s kojom se već nekoliko godinah Miloš Svetić prepire s Vukom, prepire se i pregovara , a opet se ista stvar time nije ni za dlaku promakla. Niti ćemo sudim stvari našoj pomoći , ako budemo takvoj gospodi zajam vratjali s jednakom mčrom, kao što nekoji sude. Za stvar od razloga hoće se opet razlog, pamet, mirno i trezno razsudjivanje. Gde krv sudi i raz- sudjiva, i bčlodana istina muti se i zamršava. Nti ii ak nemoy,oino luuf-ke mimoići ono, slo je g. Vuk misli i sudi po lieu. Ako liočemo nestrano da sudimo o naših Du- brovčanih, treba da njihova dela iztrazimo hez ika- kvog zanešonja. Vrhu svega treba da prosudimo duh vt'ka, u kojem su oni ziveli , i u koliko je duh taj imao upliv na stvaranje njihovih umnih delah. To je glavno ono gledište, s kojeg ih suditi valja. Trundulie i ostali najbolji pesnici dubrovački zi- veli su prama koncu XVI. T svemu je svetu poznato, đa jo onda vladao u za- padnoj Europi duh starog klasicisma, koji se već počeo izradjati u tako zvani školasticisam. Iz Ita- lie , koja jo onda stojala na čelu presvete euro- pejske, prebrodio je duh izobraženosti zapadne i u Dubrovnik. Tu su se podigle stolice nauci klasi- kak rimskih i grčkih , i pod uplivom duha crplje- nog iz pesnikah klasičkih rodiše se i odgojiše — 101 — umetne vile dubrovačke , a jezik naš iizmahnii se na najvišji stupanj izobraženosti. I a su i plodovi romantičke poesie taljanske , koja je onda već do- vršivala zlatni svoj vek, imali upliv na stvore pe- snikali dubrovačkih, toga nitko pametan tajiti ne može , koji znade , koli uzko bio je onda Dubro- vnik skopčan sa prčkomorskom susednom Italiom, po blagom vezu trgovine i družtvenog života. Kao što su vitezi i vitežkinje u Osmanu samo po imenu slovinski, a srdce i duša u njih je romanska, tako isto priznat će svaki ne- stran iztraživalac stvari , da su Dubrovčani naši više po licu formi jezika nego li po materii duhuj ili skladu njegovom Slovinci. Pa tko se o razlogu tih rečih nije već osvedočio, toga uputjujemo neka postavi naše klasike dubrovačke uz nar. Pa kad je ukus prekomorski toliku stekao silu nad stvorma naših pesnikah glede na materin ili duh, pa kako bi se moglo stati , te se nebi prilepio barem onde ovđe i forme ili lica? U Dubrovčanah medjutim svemu tomu ko- liko se spominjem neima traga. Ja dakle, slažući se s. Vukom, svakako mislim i sudim, da imamo tražiti u Dubrovčanah razlog slobode elisijah u vrelu inostranom , ma on izticao od Latinah ili Talianah , niti me ona s p e c i m i n a iz nar. Rado priznajem, da u naših nar. Nu reko bi, da tu neima elisijah. Ta osobina nalazi se mnogo oeštje n nar. Momci d o d j o š e jeli pravo ili ne? Ja od svoje strane mislim da : se sadašnjim i budućim našim pesnikom ima dosu- diti ta sloboda nu s u m p t a p u d e n t e r , t. Nu necini nam se opet nimalo spretno, uti- cati se k toj slol odi elisiah , kad neima ni naj- manje nevolje, nego kad se to radi samo od ciglog nekakvog zanešenja za starimi našimi klasici. Svaka stvar ima svoju meru, pa i ova. Ovo budi dovoljno kazano o elisijah, u koliko barem s kakvim takvim i ravom za nje pristati možemo. Nu i ored toga ima u gdekojih redcih istih najprvili naših klasikah i unakovih elisijah. U taj red idu i trojica od onih rodakali, koje g. Gjurgja despota i Jerina.... I od iztoka do zapada.... Vodi tri -eto iz dalečc.... Vran štit i vrana ima pera.... Pogrešnost njihova sastoji se u tom, da se u njih gazi rythmus, vredja bitnost i zakoni odmora, kako žive u nar. Pa da sad kažemo, što je odmor u našoj poesiji. Odmor u narodnih merilih stoji u tom, da su one stope redka, što se nalaze pred odmorom, takvog svojstva, da se mogu smatrati kao redak za se savršen , a posle njega da se već počima redak novi , ili drugim rečma : odmor razcepa redakudvadela ili dve strane, kojih svaka opet za se može hiti novi redak stih. Gundulić je svog Os- mana kako svi znamo složio od samih četvero- stopnih trochejah ; a kod te vrsti nierila kako se potvrdjava'u nar. Nuder sada polag ovih pravilah raz- glavimo rečena dva pogrešna redka u svoje strane I — 105 — Gjurgja despo ta i Jeritia.... Vran štit i vra na ima pera. Vran štit i vra- na ima pera.... Eto ti na prvi pogled , da rythmus n ta dva redka nevalja, zašto razde